LAJMSKA BOLEST: ŠTA AKO VAS UJEDE ZARAŽEN KRPELJ?

Šta je Lajmska bolest i kako se dobija?

Lajmska bolest je multisistemska bolest koju izaziva bakterija spiroheta Borrelia burgdorferi, koju na čoveka prenosi krpelj svojim ubodom. Bolest prenose krpelji roda Ixodes, rezervoari bakterije su krpelji, glodari, jeleni. Krpelji prenose bolest na čoveka i domaće životinje, hraneći se njihovom krvlju, a zarazni su u svim svojim razvojnim stadijumima. Krpelji se nalaze u prirodi na zelenim površinama (šume, travnjaci, zelene grane, rastinje visine do 1,5 metar), pogoduju im vlažne i senovite površine.

Svaki ubod krpelj ne znači i pojavu Lajmske borelioze, jer za infekciju je potrebno da krpelj bude zaražen Borreliom burgdorferi koja izaziva bolest, da je dugo boravio na mestu uboda (duže od 24h) ili da je nepravilno uklonjen. Najbolje je da stručno lice uklanjanja krpelja,ali ako to nije moguće krpelja treba izvaditi tako što će mu se  pincetom prići što bliže glavi, odići zadnji kraj trupa i povući ravno.  Krpelja  pre vađenja ne treba  mazati hemijskim sredstvima (alkohol, benzin, etar), jer može doći do povraćanja crevnog sadržaja i direktnog aplikovanja borelije u organizam.

Preporuka je (ukoliko postoji mogućnost) da se izvađen krpelj istestira na boreliju da bi se utvrdilo da li je krpelj inficiran. Na području Beograda zaraženo je 30-35 % krpelja. Bolest se javlja sezonski, od ranog proleća do kasne jeseni.

Lajmska bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lajm (Konektikat, SAD) povodom epidemične pojave juvinalnog artritisa. Prvi slučaj u Srbiji zabeležen je 1987.godine.

U Evropi i SAD najčešće vrste kao humani patogeni su:

• Borrelia burgdorferi sensu stricto – odgovorna za reumatološke manifestacije i predstavlja najrasprostranjeniju vrstu u SAD
• Borrelia garinii –smatra se da je najčešće povezana sa neurološkim formama bolesti
• Borrelia  Afzelli – vezuje se za kožne promene

Lajm borelioza najčešće zahvata kožu, zglobove, nervni i kardiovaskularni sistem.

Lajmska bolest se ispoljava kroz tri stadijuma:

I Stadijum – (lokalizovani erythema migrans – EM)

• Lajmska bolest se klinički manifestuje pojavom lokalnog otoka i crvenila- EM na mestu uboda 3-32 dana posle kontakta sa krpeljom. Crvenilo se širi centrifugalno, može biti homogeno ili prstenasto sa središnjim bledilom, dostižući oko 15 cm u prečniku, a pojavljuje se kod 60-80 % obolelih. Promene na mestu uboda manje od 5 cm znak su alergijske reakcije.
• Pored promena na koži mogu se pojaviti simptomi slični bilo kojoj infekciji temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, bolovi u zglobovima, otok regionalnih limfnih zlezda.

II Stadijum – (diseminovana infekcija)

• Povezana je sa karakterističnim simptomima na koži, nervnom i mišićnokoštanom sistemu. Najčešće se javljaju limfocitni meningitis, meningo – radikulitis, kranijalni neuritis, encephalitis, mijelitis.
• Meningo – radikulitis nastaje u prva četiri meseca nakon uboda krpelja i ispoljava se u vidu slabosti ruku i nogu, zapaljenjem perifernih živaca, ukočen vrat. Ako u ovom stadijumu infekcija uzrokuje encefalitis mogući su kognitivni ispadi koji liče na demenciju.
• Najčešći kardiološki poremećaji su različiti stepeni atrioventrikularnog bloka (poremećaji srčanog ritma), akutni mioperikarditis i pericarditis.

III Stadijum – (perzistentna infekcija)

• U ovom stadijumu može se javiti hronični progresivni artritis sa trajanjem dužim od godinu dana. Hronični lajmski artritis se češće javlja kod osoba koje imaju HLA-DR2 I HLA-DR4.U trećem stadijumu su najčešći progresivni encefalomijelitis, encefalopatija, neuropatija, demencija.
• Od kožnih promena najizraženiji je hronični atrofični akrodermatitis.

Lajmske bolest – dijagnostika:

Dijagnoza lajmske borelioze postavlja se na osnovu kliničke slike,anamnestičkih i epidemioloških podataka i laboratorijskih dijagnostičkih testova.

Definitivna dijagnoza se postavlja kultivisanjem Borrelie burgdorferi što najčešće uspeva kod eritema migrans, dok se iz likvora i sinovijalne tečnosti ređe može kultivisati. Dijagnoza se postavlja odredjivanjem specificnih antitela u krvi imunoenzimskim testom- ELISA test. Specifična IgM antitela javljaju se između 2 i 4 nedelje nakon infekcije, maksimalan titar je između 3 i 6 nedelje, a onda postepeno opada. Specifična IgG antitela javljaju se od 6-8 nedelje posle infekcije i mogu se detektovani duži vremenski period čak i doživotno. Za potvrdu dijagnoze trebalo bi dokazati prisustvo IgG antitela, jer samo prisustvo IgM antitela nije siguran pokazatelj infekcije. Ako je samo IgM pozitivan duže od 3 meseca onda je  lažno pozitivan (sem kod neadekvatno lečenih). Da bi se izbegli lažno pozitivni rezultati obavezno se određuje potvrdni Western Blot test.

Lečenje lajmske borelioze

Terapija borelioze je preventivna i medikamentozna.

Da bi se predupredila infekcija neophodno je  prilikom boravka u prirodi primeniti  adekvatne preventivne mere kojima se smanjuje rizik od uboda krpelja i infekcije.

Mere prevencije su:

Izbegavanje kretanja kroz visoko rastinje i žbunje u visini do 1,5 metar, adekvatno oblačenje ( duge nogavice, uvlačenje njihovih krajeva u čarape i dugi rukavi), korišćenje sredstava koji odbijaju insekte. Posle boravka u prirodi detaljno pregledati kožu kao i kosmati deo glave i ukoliko se uoči krpelj odmah ga izvaditi.

Terapijsko lečenje lajmske bolesti je antibiotsko i zavisi od stadijuma bolesti.

U prvom bolest se leči oralno antiboticima, dok se za reaumatske i neurološke manifestacije preporučuje parenteralna primena antibiotika. Za ranu Lajmsku bolest preporučuje se azitromicin i to za odrasle prvi dan 1000 mg, a zatim 4 dana po 500 mg. Deci se daje 20 mg/kg tt, tokom 3 dana u obliku sirupa ili tableta. Kao alternativa, odraslima se mogu davati i doksiciklin (2x100mg/dan), amoksicilin (4x500mg/dan), ili cefuroskim (2x500mg/dan) tokom 14 do 21 dan. Za lečenje neuroloških manifestacija borelioze, najčešće se primenjuje ceftriakson (2 gr dnevno tokom 2 do 4 nedelje). Kao alternativa, može se koristiti i cefotaksim (3 x 2 gr na dan) ili kristalni penicilin (4 x 5 mil. i.j. i.v. 20-30 dana). Za reumatske manifestacije, najčešće se preoručuje doksiciklin (2 x 100 mg) ili amoksicilin (3-4 x 500 mg) 30 do 60dana,mada se mogu primeniti i ceftriakson(2 gr dnevno) ili kristalni penicilin (20 mil. i.j. u 4 dnevne doze) tokom 14-30 dana. Konačno, za lečenje lajmskog karditisa koristi se ceftriakoson (2grdnevno) ili doksiciklin (200mg/dan), tokom 2-4 nedelje.