Srčana insuficijencija (srčana slabost) nastaje kada srce ne pumpa onoliko krvi koliko je potrebno organizmu. Glavna uloga srca je da omogući cirkulaciju krvi, koja nosi kiseonik i hranljive materije kroz telo, uključujući i srce. Srčana slabost može biti uzrokovana nekim od brojnih faktora. Šta god da je uzrok, izazvaće nesposobnost srca da obezbedi dovoljan protok krvi kroz telo koliko je organizmu potrebno.
Srčana insuficijencija – NYHA klasifikacija
- Klasa I (blaga): Bez limitacije u fizičkoj aktivnosti. Uobičajena aktivnost ne uzrokuje neopravdan umor, palpitacije ili dispneju (nedostatak daha).
- Klasa II (blaga): Blago ograničenje u fizičkoj aktivnosti. U miru bez tegoba, ali uobičajena fizička aktivnost uzrokuje umor, palpitacije i dispneju.
- Klasa III (umerena): Značajnije ograničenje u fizičkoj aktivnosti. Bez tegoba u miru, ali manje od uobičajenih aktivnosti izazivaju umor, palpitacije i dispneju.
- Klasa IV (teška): Nemogućnost obavljanja bilo koje fizičke aktivnosti bez napora. Simptomi srčane insuficijencije prisutni su i u miru. Pri pokušaju bilo koje fizičkog naprezanja simptomi se pogoršavaju.
Simptomi srčane slabosti su povezani sa zadržavanjem tečnosti u organizmu. Kako slabi pumpna funkcija srca narušen je i protok krvi kroz telo. Tvoji bubrezi pokušaće da to kompenzuju zadržavanjem vode, što će u krajnjem uzrokovati kongestiju:
- U plućima nakupljanje tečnosti izazvaće nedostatak daha, naročito u ležećem položaju
- Otok zglobova i donjih ekstremiteta
- Dobijanje na težini
Narušena pumpna funkcija srca onemogućava dovoljni priliv krvi u druge organe, samim tim nedovoljan je priliv energije organima za njihov nesmetan rad. Ovo uzrokuje:
- Smanjen kapacitet fizičkog naprezanja, lako zamaranje, vrtoglavica i gubitak apetita.
Srčana insuficijencija – uzroci
- Bolest koronarnih arteija (CAD) – Bolest koronarnih arterija je najčešći uzrok srčane slabosti . Koronarna bolest uzrokuje obstrukciju koja onemogućava protok krvi kroz koronarnu arteriju, a samim tim nedostatak kiseonika koji je neophodan srcu. Faktori rizika za razvoj koronarne bolesti su: pušenje, visok holesterol, hipertenzija, i dijabetes.
- Hipertenzija – Više je poznata kao povišen krvni pritisak. Ovo stanje je moguće lečiti i jednostavno se dijagnostikuje meračem krvnog pritiska i stetoskopom. Veliki broj pacijenata nema simptome bolesti. Povišen krvni pritisak je takođe faktor rizika za razvoj šloga,koronarne bolesti, periferne vaskularne bolesti i bubrežne slabosti.
- Bolest srčanih zalizaka – Bolest srčanih valvula je stanje koje se pojavljuje kada su srčani zalisci ili suviše suženi ili insuficijentni.
- Kardiomiopatija – Bolest srčanog mišića izazvana nizom drugih bolesti:
- Dijabetes
- Gojaznost i metabolički sindrom
- Alkohol, ili druge zloupotrebe
- Neuzimanje predložene medikamentne terapije
- Uzimanje velike količine soli u svakodnevnoj ishrani
- Aritmije
Srčana insuficijencija – dijagnostika
Doktori obično posumnjaju na prisutnu srčanu slabost kod pacijenta na osnovu simptoma. Postavljanje dijagnoze vrši se na osnovu rezultata fizičkog pregleda, koju uključuje nalaz slabo punjenog i ubrzanog pulsa, nižim vrednostima krvnog pritiska, prisutnim srčanim šumovima i nagomilavanjem tečnosti u plućima ,nabrekle vene na vratu, uvećana jetra, otoci na donjim ekstremitietima i otoci trbuha.
Elektrokardiogram (EKG) se uvek uradi kako bi se ustanovilo da li je srčani ritam normalan, da li su zidovi srca zadebljali i da li je pacijent preboleo srčani infarkt.
Ehokardiografija (EHO), je jedan od najboljih pregleda kojim se može ustanoviti funkcija srčanog mišića, uključujući njegovu pumpnu funkciju, kao i procenu srčanih valvula.
Od laboratorijskih analiza najveći značaj ima BNP.
Moždani natrriuretski peptid (BNP) je neurohormon koji se sintetiše i oslobađa u miokardu komora. BNP je regulator homeostaze telesne tečnosti i krvnog pritiska smanjujući zadržavanje vode i soli u organizmu. BNP je prirodna protivteža sistema renin-angiotenzin-aldosteron i inhibitor simpatičkog nervnog sistema. Povišen BNP nije uvek odraz zidnog stresa i srčane slabosti (srčana insuficijencija) već i ishemije miokarda. BNP je snažan i nezavistan factor prognoze novonastale srčane slabosti I ranog i kasnog mortaliteta u bolesnika sa Akutnim Koronarnim Sindromom(AKS) nezavisno od Killip klase, godina starosti, ejekcione frakcije prisustva ili odsustva srčane slabosti. BNP daje prediktivnu informaciju kroz čitav spektar AKS. Moždani natriuretski peptid (BNP) koji se pokazao kao za sada najači prediktor motraliteta u odnosu na sve ostale neurohormone (norepinefrin, plazma renin, aldosteron, endotelin) kod bolesnika sa srčanom slabošću. Biološki efekti produkcije BNP uključuju diurezu, vazodilataciju, inhibiciju sistema renin – angiotenzin – aldosteron i produkuju miocitni rast. Moždani natriuretski peptid (BNP) se sekretuje iz miokarda kao odgovor na stres zida (volumen, pritisak) a u zadnje vreme sa sigurnošću je dokazano da i ishemija izaziva njegovu sekreciju što mu daje novi značaj i dimenziju u okviru akutnih koronarnih sindroma. Kod bolesnika sa koronarnom bolešću tokom fizičkog opterećenja raste BNP i to povećanje je proporcionalno veličini ishemijskog područja. Nakon nekomplikovane perkutane transluminarne koronarne angioplastike BNP prolazno raste čak i kad su intrakardijalni pritisci punjena nepromenjeni. BNP je povećan i kod bolesnika sa miokardnom ishemijom i u odsustvu disfunkcije leve komore. Poslednji radovi pokazuju da je ishemija potpuno autonoman mehanizam za eksperesiju gena za BNP i nezavistan od bilo kog oblika disfunkcije leve komore. BNP koncentracija raste rapidno nakon 24h od početka akutnog infarkta miokarda i nadalje teži stabilizciji. Drugi porast BNP dešava se oko 5. dana u slučaju postojanja remodelovanja leve komore. Prognostički značaj BNP raste sa procenom i ejekcione frakcije ali i bez nje predstavlja nezavistan prognostički marker za neželjene događaje (srčanu slabost i smrt). Takođe postoji jaka korelacija između nivoa moždanog natriuretskog peptida (BNP) u plazmi i smrtnosti među bolesnicima bez miokardne nekroze (detektovane kao odsustvo porasta troponina). Što ukazuje da BNP ukazuje na širinu i ozbiljnost ishemijskog inzulta čak i kad ireverzibilne promene nisu zastupljene. Među bolesnicima sa nestabilnom anginom pektoris i bez povišenog nivoa troponina I, stepen povećanja BNP-a ima prognostički značaj. Bolesnici sa povećanim nivoom BNP imali su i promene na EKG-u i više povišene vrednosti CK-MB, cTnI i CRP-a. Ova studija je pokazala da BNP kroz ceo spektar ACS zadržava nezavistan prognostički značaj za pojavu srčane slabosti, ranog i kasnog mortaliteta.