Danas, alergijske reakcije utiču na živote više od jedne milijarde ljudi širom sveta, a uz epidemiološko širenje tokom poslednjih 60 godina predviđa se da će do 2050 godine približno 4 milijarde ljudi biti pogođeno nekim odsimptoma ovog problema. Kako bi se sprečilo ili usporilo širenje ovog problema, ali i olakšalo svakodnevno funkcionisanje organizama koji su već pogođeni nekom vrstom alergije, u daljem tekstu biće pojašnjeno šta su zapravo alergije, koji su njihovi simptomi, na šta sve je moguće biti alergičan, itd.
ŠTA JE ALERGIJA ?
Alergija predstavlja promenjenu i preosetljivu reakciju imunološkog sistema na strane materije iz okruženja koje inače nisu štetne i bezopasne su za većinu ljudi.
Važno je razumeti da alergija sama po sebi nije bolest, ali njeni mehanizmi vode do različitih bolesti. U kliničkoj praksi, manifestacije alergija se mogu videti kao Anaphylaxis, Urticaria, Angioedema, Alergijski rhino conjunctivitis, alergijska astma, serumska bolest, alergijski vaskulitis, hipersenzitivni pneumonitis, atopičnidermatitis (ekcem), iritacija kože i Granulomatoza.
Bitno je napomenuti i da alergijske reakcije vrlo često počinju nakon prva 3 meseca života, ali skoro nikada od samog rođenja, iako imaju snažnu genetsku pozadinu. Takođe, u nekim situacijama moguće je da se alergija ne ispolji tokom celog života, ali se obično alergijske rakcije ispoljavaju spontano u odrađenom životnom dobu. Antigeni mogu biti sve materije strane organizmu. Alergeni su vrsta antigena koja za većinu ljudi nije opasna i štetna ali ih imunološki sistem pogrešno prepoznaje kao opasne i štetne za organizam i počinje da stvara antitela. Alergen može biti bilo koja supstanca koja izaziva alergijsku reakciju. Neki od najtipičnijih izvora alergena su: polen drveća, trave i korova, kućna prašina, buđ, životinje, određena vrsta hrane i lekova i ujedi insekata.
Alergeni dospevaju u telo na razlicite načine. Neki poput polena i kucne prasine putem disanja. Hrana i lekovi putem oralnog unosa. Alergeni poput otrovnog bršljena (koprive) ili nikla u novčićima dolaze u kontakt sa telom putem kože. Antitela su supstance koje proizvodi nas organizam kao odgovor na antigen,odnosno alergen. Njihova funkcija je odbrana tela od infekcija i drugih bolesti. Nakon prvog kontakta sa alergenom dolazi do senzibilizacije organizma, tj. stvaraju se Ig E antitela koja se vezuju za mastocite i bazofile. Mastocita i bazofila ima u velikom broju na mestima u našem organizmu gde je najčešće moguć kontakt sa antigenom, odnosno alergenom : u koži, nosu, očima, plućima, gastro-intestinalnom traktu.
Pri ponovnom kontaktu sa alergenom on se vezuje za Ig E antitela stvorena u senzibilizaciji i dolazi do aktivacije mastocita i bazofila koji oslobađaju supstance koje za cilj imaju da unište alergen. Te supstance odgovorne su za lokalno oštećenje tkiva, širenje krvnih sudova i povećanje njihove propustljivosti usled čega dolazi do stvaranja otoka i kontrakcije glatkih mišića u čitavom organizmu, naročito u respiratornom sistemu zbog čega kod jakih imunih odgovora može doći do gušenja i razvoja anafilaktičkog šoka gde je neophodno reagovati lekovima.
Spisak hroničnih bolesti koje su posledica IgG intolerancije je iz dana u dan sve veći. Znacaj ovog testa je u tome sto bi se skupi lekovi kojima se tretiraju razlicite hronicne bolesti jednostavno zamenile izbacivanjem toksicne hrane. Ovom testu se u dijagnostickim procedurama pridaje sve veci znacaj i u literaturi je vec dobio epitet naturalnog doktora. Uzimajuci u obzir cinjenicu da 95% sveukupne populacije pati od razlicitih hronicnih bolesti, blagovremeno testiranje na IgG intoleranciju postaje neophodnost i preventiva kod svakog pojedinca.
Danas, alergijske reakcije utiču na živote više od jedne milijarde ljudi širom sveta, a uz epidemiološko širenje tokom poslednjih 60 godina predviđa se da će do 2050 godine približno 4 milijarde ljudi biti pogođeno nekim odsimptoma ovog problema.
Kako bi se sprečilo ili usporilo širenje ovog problema, ali i olakšalo svakodnevno funkcionisanje organizama koji su već pogođeni nekom vrstom alergije, u daljem tekstu biće pojašnjeno šta su zapravo alergije, koji su njihovi simptomi, na šta sve je moguće biti alergičan, itd.
KOJI SU SIMPTOMI?
Alergijske reakcije se najčesce javljaju:
- U nosu kao alergijski rinitis sa kijanjem, obilnom sekrecijom, zapušenim nosem
- U plucima kao astma – sa najtipičnijim simptomima kao sto su nedostatak daha, sipljivost i stezanje u grudima.
- U očima kao konjuktivitis sa svrabom, crvenilom i suzenjem
- U digestivnom traktu sa grčevima, mučninom, povraćanjem, dijarejom
- U usnoj duplji se javljaju otoci jezika i sluznice, osećaj grebanja i svraba
- U koži kao:
- ekcem sa svrabljivim osipom koji se često pojavljuje nakožnim naborima oko ruku,nogu i vrata, ali se može pojaviti ina drugim delovima tela
- kontaktni dermatitis sa svrabljivim osipom koji peče
- urtikarija sa svrabljivim otocima različitih veličina koji sečesto pojavljuju na koži, usnama i unutar usta ili usiju.
Da li će moja alergija nestati?
U nekim slucajevima, može delovati da simptomi alergije nestaju sami od sebe. Međutim, veliki broj male dece koja boluju od alergijskog ekcema će vremenom razviti astmu ili druge respiratorne probleme koji su povezani sa njihovom alergijom. Neki ljudi sa manjim i povremenim simptomima alergije u njihovom ranom dobu mogu razviti veći stepen alergičnosti koji se javlja ciklično. Bez odgovarajuće medicinske terapije, alergijski ekcem se može raširiti i postati inficiran. Ako je alergija ustanovljena rano i pravilno lečena, stanje se može popraviti, držati pod kontrolom, pa se mogucnost za neke buduće ozbiljnije komplikacije znacajno smanjuje.
Kako da znam na šta sam alergičan?
U nekim slucajevima, može delovati da simptomi alergije nestaju sami od sebe. Međutim, veliki broj male dece koja boluju od alergijskog ekcema će vremenom razviti astmu ili druge respiratorne probleme koji su povezani sa njihovom alergijom. Neki ljudi sa manjim i povremenim simptomima alergije u njihovom ranom dobu mogu razviti veći stepen alergičnosti koji se javlja ciklično. Bez odgovarajuće medicinske terapije, alergijski ekcem se može raširiti i postati inficiran. Ako je alergija ustanovljena rano i pravilno lečena, stanje se može popraviti, držati pod kontrolom, pa se mogucnost za neke buduće ozbiljnije komplikacije znacajno smanjuje.
Kako doktor moze da leči moju alergiju?
Još uvek ne postoji način da se spreči razvoj alergija kod ljudi rođenih sa predispozicijom za razvoj alergija.
Alergijske reakcije se pojavljuju samo kada alergen dođe u kontakt sa organizmom pa je najbolji način da se alergijske reakcije uspešno kontrolišu izbegavanje kontakta sa alergenom. Ako razvijate samo lagane i umerene simptome, vaš problem može biti uspešno kontrolisan antihistaminicima i dekongestivima koje vam prepisuje doktor.
Šta mogu da uradim da se osećam bolje?
Trebalo bi da što je više moguće izbegnete dodir sa bilo kojim poznatim uzročnikom vaše alergije, kao i sa drugim iritirajućim supstancama poput duvanskog dima, isparenja boja i jakih parfema koji mogu izazvati ili pogoršati vaše simptome.
