ASTMA I KAKO
ŽIVETI SA NJOM?

ŠTA JE ASTMA?

Astma je hronična upala disajnih puteva, koja dovodi do hiperreaktivnosti ili prevelike razdražljivosti disajnih puteva. Kao rezultat toga, dolazi do upale i suženja disajnih puteva prilikom izlaganja različitim nadaražajima koji ne izazivaju reakciju kod zdravih ljudi. Koje supstance mogu da izazovu napad astme razlikuju se od osobe do osobe.Primeri takvih supstanci su: grinje, dlaka(kućni ljubimci), polen, dim, sredstva za čišćenje, takođe fizička aktivnost i infekcija.

Za vreme zapaljenskog procesa, dok se prekomerna osetljivost javlja dolazi do nakupljanja sluzi, što može dovesti do različitih tegoba od blagih simptoma, kao što je kašalj, do gubitka daha.

KOJI SU UZROCI?

Astma je rezultat genetske predispozicije u kombinaciji sa određenim faktorima životne sredine kao što su alergije, duvanski dim i zagađenje vazduha. Malo se zna o genetskim faktorima, ali se zna da je uključeno nekoliko gena (radi se o poligenskoj bolesti). Ako jedan od roditelja ima astmu ili alergiju, postoje 30-50% veće šanse da će dete oboleti od astme ili alergije.Astma se često javlja u kombinaciji sa alergijom. Astmu obično prati atopija. Atopija znači genetska predispozicija zbog koje imuni sistem nenormalno reaguje na određene supstance ili alergene u vazduhu i stvara IgE antitela..

Kod nekoga ko je alergičan, to jest putem koga su IgE antitela osetljiva na određene alergene u vazduhu, kontakt sa tim alergenima će prouzrokovati suženje disajnih puteva, što može prerasti u astmu.

Postoji i nealergijski oblik astme koji se uglavnom javlja kod ljudi koji astmu razvijaju samo u starijoj dobi (posle 50 godina). Malo se zna o uzroku toga, ali mehanizam pomoć u kojeg dolazi do suženja disajnih puteva razlikuje se od mehanizma nastanka alergijske astme.

KOJI SU SIMPTOMI?

Simtomi astme mogu se razlikovati od pojedinca do pojedinca. Najčeći simptom je sviranje u grudima ,,vizing”. Nastaje pri izdisaju kao rezultat suženja disajnih puteva. Javljaju se i tegobe u vidu:

KAKO SE ASTMA DIJAGNOSTIKUJE?

Nakon fizičkog pregleda i prikupljanja anamnestičkih podataka, propisuje se sprovođenje nekih instrumentalnih ispitivanja poput spirometrije i testovi na alergiju.Ovi testovi su neophodni, da bi se utvrdilo da li je astma alergijske prirode.

Eozinofilni granulociti su vrsta belih krvnih zrnaca (leukocita). Imaju odbrambenu funkciju organizma, igrajući važnu ulogu u mehanizmu nastanka alergijske reakcije i u odbrani od parazita i helminta (glista). Takođe, oslobađaju leukotriene, molekule koji doprinose zapaljenju kod astme. Mogu da stimulišu oslobađanje sluzi i podstiču razvoj suženja bronhija. Eozinofilija je naziv za povećani broj eozinofilnih granulocita u krvi. Visok nivo eozinofila može biti prisutan kod alergijske astme. U toku akutnog asmatskog napada zbog migracije u tkivo broj ezinofilnih granulocita se prolazno smanjuje, a nakon tri dana ponovo se pojavljuje eozinofilija. Krvna eozinofilija otkriva se analizom krvi, kao deo pregleda celokupne krvne slike (kks 5diff ).

Bris nosa na eozinofile. Visok nivo eozinofila može biti prisutan i u samom tkivu, na mestu infekcije, npr u sluzokoži nosa.Citološki bris nosa na eozinofile je pretraga kojom se, u slučaju pozitivnog nalaza (prisustva eozinofila), potvrđuje alergijsko poreklo upale nosne sluznice.

Ukupni gE, kao i specifični gE na pojedinačne alergene ili u okviru inhalacinog ili mešovitog panela (Atopy panel). Imunoglobulin E ili IgE se u krvi zdravih osoba nalazi u maloj količini igra važnu ulogu u razvoju alergijske astme. Povišen nivo gE može biti posledica izlaganja stimulusima kao što su:

  1. životinjske dlake,
  2. buđ,
  3. polen,
  4. grinje i dr.

Kada se osoba koja je sklona alergijama prvi put izloži potencijanlom alergenu, dolazi do senzibilizacije. Organizam opaža potencijalni alergen kao stranu supstancu, i prozvodi specifični immunoglobulin E, koji se vezuje za mastocite i bazofile. Tokom ovog prvog kontakta nisu primećeni simptomi. Nakon svakog sledećeg izlaganja alergenu, gE antitela prepoznaju alergen i pokreću oslobađanje histamina i drugih medijatora zapaljenja iz mastocita i bazofila, izazivajući alergijsku reakciju koja može dovesti do suženja disajnih puteva, upale i pogoršanja simptoma astme.

ECP (eozinofilni katjonski protein) je protein koji se oslobađa iz eozinofilnih granulocita tokom njihove degranulacije u tkivima. Povišene vrednosti ECP nalaze se kod atopijskih bolesti poput alergijske astme i alergijskog rinitisa, ali povremeno i kod drugih bolesti poput bakterijskog sinusitisa. ECP je ribonukleaza kojoj su pripisane funkcije citotoksične, neurotoksične, fibrozne i imunoregulatorne funkcije. ECP reguliše mukozne i imunološke c elije i može direktno delovati protiv helminitijaze, bakterijskih i virusnih infekcija.

CRP (C-reaktivni protein) je protein koji se sintetiše u jetri tokom prisustva upale. Za astmu je karakteristična hronična upala disajnih puteva, CRP kao nespecfični, visoko osetljiv marker upalnih procesa može biti povišen kod astme.

DA LI POSTOJI LEK ZA ASTMU?

Astma ne izaziva tegobe svaki dan. Ipak, to je bolest koja je hronična. Zato što su pluća kod asmte uvek blago upaljena. Trenutno nema leka za astmu, ali lečenje može da pomogne u kontroli simptoma tako da je omogućen normalan i aktivan život. U terapiji se koriste lekovi za brzo ublažavanje simptoma i lekovi za dugoročnu kontrolu radi sprečavanja simptoma.

Lekovi za brzo ublažavanje uzimaju se kod prvih znakova simptoma za trenutno olakšanje:

  1. Inhalacioni beta2-agonisti sa kratkim delovanjem
  2. Antiholinergici

Lekovi za dugotrajnu kontrolu uzimaju se svakog dana radi sprečavanja simptoma i napada:

  1. Antileukotriene ili modifikatori leukotriena
  2. Inhalacioni kortikosteroidi
  3. Inhalacioni beta2-agonisti dugog delovanja
  4. Metilksantini
  5. Oralni kortikosteroidi
  6. Imunomodulatori
Izbornik