Genitalne infekcije su učestale kod žena i jedan od najčešćih razloga posete ginekologu.
Bakterijska vaginoza nije tipičan upalni proces, to je neugodan i bolan poremećaj normalne fiziološke vaginalne flore. U vaginalnoj sredini nalaze se brojne anaerobne bakterije koje se u određenim uslovima razmnožavaju u jako velikom broju, potiskujući sve ostale bakterije koje pripadaju fiziološkoj vaginalnoj flori.
Gardnerella vaginalis je najznačajnija u nastanku bakterijske vaginoze, pored koje pojavi ovog poremećaja doprinose i druge anaerobne bakterije poput Bacteroides, Peptococcus, Mobiluncus i druge. Populacija laktobacila koja je neophodna za normalnu ph vrednost vagine (Ph = 4) je potpuno potisnuta ili se laktobacili mogu videti veoma retko.
Ovim poremećajem bakterijske flore pogođene su uglavnom mlađe žene koje su seksualno aktivne. Bolest ne manifestuje nikakve simptome ili se javljaju vrlo oskudni simptomi, ali najčešće se javlja običan redak sekret neugodnog mirisa (koji podseća na miris ribe) sa povremenom pojavom bola ili svraba.
Dijagnoza se postavlja kliničkim i mikrobiološkim pregledom vaginalnog sekreta. Kliničkom slikom se vide znaci upale kao što su crvenilo ili otok sluzokože i obilan bistar sekret. Mikroskopskim pregledom preparata vaginalnog brisa uočava se masa gram labilnih bacila i kararkerističnih clue ćelija (epitelne ćelije prekrivene masom bakterija), nedostatak laktobacila, a leukociti nisu prisutni. Vrednost ph je povišena (ph>4.5), a aminski test je pozitivan (na predmetnom staklu se napravi razmaz vaginalnog sekreta, dodaju se 1-2 kapi 10% KOH, pri čemu se razvija karakterističan neugodan miris.
Lek izbora je Metronidazol koji se daje per os 7 dana ili vaginalete metronidazola koje se koriste 10 dana. U terapiji se može koristiti i Clindamicin krema lokalno (trudnice). Preporučljivo je uporedo korišćenje i vaginanog probiotika (laktobacili) koji služi za obnovu fiziološke vaginalne flore. U većini slučajeva nije potrebno lečiti seksualnog partnera.
Genitalna kandidijaza je najčešća vaginalna infekcija kod žena reproduktivne životnog doba. Oko 75% žena tog doba osetilo je neprijatne tegobe izazvane ovom infekcijom. Kod polovine njih ova infekcija se javljala nekoliko puta, dok kod 10% pacijentkinja infekcija poprima hroničan oblik (rekurentna kandidijaza). Kod rekurentne kandidijaze simptomi i tegobe su mnogo intenzivniji, pri čemu se epizode vaginalne kandidijaze javljaju bar 4 puta godišnje. Razlog zbog kojeg „obična“ kandidijaza prelazi u hroničnu nije pouzdano utvrđeno, mada se predpostavlja da bi mogla biti genetski urođena.
Vaginalna kandidijaza je skoro uvek posledica autoinfekcije, tj. infekcije gljivicama koje normalno nastanjuju čovekov organizam i koje se iz određenih razloga i u određenim trenutcima počnu intenzivno razmnožavati. Najčešći razlozi su uzimanje antibiotika širokog spektra, kortikosteroida i drugih imunosupresivnih sredstava, kontracepcionih pilula, preterane upotrebe alkalnih sapuna u ličnoj higijeni koji uništavaju fiziološku floru, neadekvatan donji veš, higijenski ulošci, neregulisana šećerna bolest.
Simptomi su: pojačan beličast, gromuljičast i gust sekret, praćen svrabom i žarenjem, a na zidovima vagine ima otoka i crvenila sa naslagama belog sirastog sekreta. Simptomi se pojačavaju u predmenstrualnom periodu.
Ovo oboljenje se obično lako leči pod uslovom da se otklone faktori rizika ili se stave pod kontrolu. Međutim, lečenje rekurentne kandidijaze je mnogo kompleksnije. U terapiji se koriste uglavnom antibiotici za lokalnu upotrebu, a dužina terapije zavisi od kliničkog nalaza i količine izolovanih gljiva. Antimikotične vaginalete se koriste najčešće tri dana (trudnicama se obično preporučuju Canesten vaginalete). Kod težih slučajeva, pored lokalne je neophodna i oralna, sistemska terapija (najčešće Flukonazol), koja se daje u toku drugog ili trećeg dana menstrualnog ciklusa, kada se zbog menstrualne krvi menja vaginalni Ph i na taj način se stvaraju uslovi za razmnožavanje gljiva. Preporučuje se i oralna upotreba preparata mlečne kiseline, kao što je Laktogin, običan vaginalni probiotik.
U prevenciji vaginalne kandidijaze značajnu ulogu ima ishrana i intimna higijena koja podratzumeva i povremeno korišćenje irigatora sa baznim rastvorima (originalne kesice tantum rossa ili rastvori sode bikarbone), pre i posle menstrualnog ciklusa, te nakon seksualnog odnosa. Preporučuje se nošenje dnevnih uložaka (koristiti isključivo one sa pamučnim gornjim slojem).
Trichomonijaza je polno prenosiva bolest koju uzrokuje Trichomonas Vaginalis. Ovom bolešću su najčešće pogođene žene iako i muškarci mogu biti zaraženi i preneti infekciju seksualnom partneru. Trichomonas vaginalis spada u protozoe. Iako može da preživi u muškom genitalnom traktu, ne može dugo, najviše nekoliko dana ili nedelja, dok u vagini može da preživi godinama. Iako Trichomonas može da preživi satima na mokrim peškirima i vešu zaraženih žena, ne postoje dovoljno uverljivi dokazi koji potvrđuju mogućnost prenošenja ovim putem. Jedino dokazano neseksualno prenošenje infekcije je sa majke na dete tokom porođaja.
Trichomonijaza se najčešće javlja kod mladih, seksualno aktivnih žena. Muškarci obično nemaju simptome i obično ne znaju da su inficirani sve dok njihovim partnerkama ne zatreba lečenje. Simptomi infekcije koji se mogu javiti kod muškarca su: iritacija unutar mokraćnih kanala, blago peckanje posle mokrenja ili ejakulacije.
Simptomi infekcije kod žena su: zelenkasto – žuti penušavi sekret neprijatnog mirisa, bol pri mokrenju, svrab i nadraženost unutar vagine, nelagoda tokom seksualnog odnosa. Simptomi kod žena se obično javljaju 5-28 dana od dana infekcije.
Dugotrajna i nedijagnostikovana infekcija kod muškaraca može da dovede do ozbiljnih odstupanja u kvalitetu spermograma. Osim toga Trichomonas svojim enzimima ozbiljno narušava kvalitet semene tečnosti koja je neophodni medijum za preživljavanje i razmnožavanje spermatozoida. Kod žena komplikacije mogu biti veoma ozbiljne, te mogu da izazovu infekcije urotrakta, Adnexitis, a kod trudnica pobačaj, prevremeni porođaj.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih simptoma i nativnim mikroskopskim pregledom vaginalnog, sekreta, a kod muškaraca pregledom sperme, mokraće ili uretralnog brisa.
U terapiji Trichomonijaze preporučuje se Metronidazol za oba partnera.
Posle terapije rekurentne kandidijaze kod nekih pacijentkinja javljaju se lokalni vaginalni simptomi u drugoj polovini ciklusa.
Simptomi su ciklični, javljaju se 7-10 dana pre sledećeg ciklusa pri čemu se smetnje pojačavanu, dostižući maksimum neposredno pre ciklusa. Javlja se svrab, peckanje, pojačan sekret, bolni seksualni odnosi. Sve to prestaje tokom ciklusa da bi se ponovo pojavilo u drugoj polovini sledećeg ciklusa.
Kulturom brisa dobijeni su anaerobni lactobacili koji su karakterističnog izgleda, kada se posmatraju mikroskopski. Normalni lactobacili kod zdravih žena su dugi 5-15µm, dok kod ovog poremećaja oni postaju jako dugi (40-75µm).
Kultura na gljivice je negativna, a vaginalni Ph je u granicama normalnog (4.5).
Terapija izbora je Amoxicilin T Clavulonska kiselina u dozi od 500mg 3x dnevno tokom 7 dana ili Doxicilin od 100mg 2x dnevno tokom 10 dana.
